Zepter Blog
Svi volimo svežiji i prijatniji dom, te pribegavamo različitim rešenjima koja su, ne samo loša, već navike opasne po život. Neretko i opasnije od neprijatnosti kojih se pokušavamo rešiti.
Mnogi od nas ponekad "naprskaju" dezodorans po prostoriji ili upalie mirisnu sveću – opušteno, bez razmišljanja. Ali šta ako ti svakodnevni rituali zapravo zagađuju naš vazduh i ugrožavaju zdravlje? Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), vazduh u zatvorenom prostoru može biti do pet puta zagađeniji nego napolju, što potvrđuju i podaci WHO za Evropu.
U Srbiji, gde gradovi poput Beograda, ali i mnogi drugi, često premašuju PM10 granice na otvorenom (SEPA, 2022), unutrašnje zagađenje dodatno otežava situaciju, dok povrh svega naša "rešenja" još više pogoršavaju stvari.
Mnogi od nas ponekad "naprskaju" dezodorans po prostoriji ili upalie mirisnu sveću – opušteno, bez razmišljanja. Ali šta ako ti svakodnevni rituali zapravo zagađuju naš vazduh i ugrožavaju zdravlje? Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA), vazduh u zatvorenom prostoru može biti do pet puta zagađeniji nego napolju, što potvrđuju i podaci WHO za Evropu.
U Srbiji, gde gradovi poput Beograda, ali i mnogi drugi, često premašuju PM10 granice na otvorenom (SEPA, 2022), unutrašnje zagađenje dodatno otežava situaciju, dok povrh svega naša "rešenja" još više pogoršavaju stvari.
IZVORI ZAGAĐENJA U DOMU
Moderni domovi su izloženi velikom broju nevidljivih opasnosti. Neki zagađivači vezduha se mogu lako primetiti, kao što su oni koji su i štetni i neprijatno mirišu a posledice su kuvanja, prženja, dinstanja i pečenja. Masnoća i dim oslobađaju čestice PM2.5 i VOC (ispariva organska jedinjenja npr. acetaldehid), iritirajući pluća i šireći težak miris. PM 2.5 čestice su posebno opasne zbog toga što, kao veoma sitne, ostaju duže u vazduhu (Vazduh Info) i mogu ući u disajne puteve i stići sve do krvotoka. Ove fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.
Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća. Valja podsetiti da se u domovima u kojima se puši u samom duvanskom dimu nalazi preko 7.000 hemikalija, uključujući formaldehid i benzen a ne treba zaboraviti ni prodoran vonj koji upijaju tkanine (Environmental Health Perspectives). Pored toga, opušci ostavljaju ustajali, oštar miris koji je mešavina nikotina, katrana i hemikalija poput amonijaka, izazivajući ne samo neprijatnost već i dodatne zdravstvene rizike; prema studiji Journal of Environmental Science and Health (2019), miris opušaka oslobađa isparljive organske spojeve (VOC) poput acetona i butana, koji mogu izazvati iritaciju očiju, grla i pogoršati alergije kod osetljivih osoba.
Postoje i faktori nebrige stanovnika ili lokalne zajednice. Očit primer lične neodgovornosti su svi oni koji ne čiste redovno svoje klima uređaje ili ne zovu majstore da poprave kvarove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži. Neprečišćene klime su krive za plesan i bakterije (npr. Legionella) iz filtera koji stvaraju miris ustajalosti i šire alergene (Indoor Air Journal). Što se problema s kanalizacijom tiče, osim očiglednih, vezanih za infekcije telesnim izlučevinama, treba spomenuti i hemikalije poput sumporovodonika iz odvoda koje šire prepoznatljiv miris pokvarenih jaja i mogu izazvati glavobolje (Water Research).
Pojedini delovi stana mogu biti potencijalno neugodni ukoliko se redovno ne održavaju. Tako se u kanti za đubre širi truležni miris zapaljivih i otrovnih gasova, metana i amonijaka a mokra dlaka i izmet kućnih ljubimaca šire specifičan zadah iako nisu uvek toksični. Hrana u frižideru može biti otrovna, čak i smrtonosna kad joj prođe rok ali, na svu sreću, promenjen izgled namirnica i blag, ali uporan smrad, skreću pažnju na vreme.
Negde na dnu liste neugodnosti su vlažne cipele koje stvaraju miris znoja, bakterija i gljivica.
Neke opasnosti po zdravlje ljudi su skoro nevidljive, čak i ne mirišu neprijatno, ali su štetne. Boje i lakovi recimo. U njima se često nalaze opasna ispariva organska jedinjenja, poput toluena, koja isparavaju iz novog nameštaja ili zidova, tiho ugrožavajući zdravlje stanara (Building and Environment) kroz: polineuropatiju, cerebralne i kognitivne disfunkcije, otežan sluh i lezije mozga.
Iako nas greju radijatori, grejalice, kaljeve peći i, naročito, kamini, oni oslobađaju ugljen-monoksid i čađ, bez izraženog mirisa (Journal of Air Quality). Domovi koji imaju svoja ložišta tokom zimskih meseci postaju veliki zagađivači, naročito u urbanim sredinama. Mazut, ugalj i drveni briketi lošeg kvaliteta, sve su to opasnosti koje napadaju i ukućane i njihov komšiluk.
Često zaboravljamo, verovatno baš zbog toga što smo njima okruženi i upućeni na njih, na elektronske uređaje čije pregrevanje emituje mikročestice i suptilno i opasno ostavlja ozonski trag (Science of the Total Environment). Tu su i brojni plastični predmeti: nova plastika ispušta ftalate, endokrine disruptore bez primetnog mirisa. Ftalati su najčešće korišćeni kao omekšivači koji su uglavnom dodavani PVC plastici. Dovode do smanjene plodnosti pa čak i potpune neplodnosti kod muškaraca.
Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća. Valja podsetiti da se u domovima u kojima se puši u samom duvanskom dimu nalazi preko 7.000 hemikalija, uključujući formaldehid i benzen a ne treba zaboraviti ni prodoran vonj koji upijaju tkanine (Environmental Health Perspectives). Pored toga, opušci ostavljaju ustajali, oštar miris koji je mešavina nikotina, katrana i hemikalija poput amonijaka, izazivajući ne samo neprijatnost već i dodatne zdravstvene rizike; prema studiji Journal of Environmental Science and Health (2019), miris opušaka oslobađa isparljive organske spojeve (VOC) poput acetona i butana, koji mogu izazvati iritaciju očiju, grla i pogoršati alergije kod osetljivih osoba.
Postoje i faktori nebrige stanovnika ili lokalne zajednice. Očit primer lične neodgovornosti su svi oni koji ne čiste redovno svoje klima uređaje ili ne zovu majstore da poprave kvarove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži. Neprečišćene klime su krive za plesan i bakterije (npr. Legionella) iz filtera koji stvaraju miris ustajalosti i šire alergene (Indoor Air Journal). Što se problema s kanalizacijom tiče, osim očiglednih, vezanih za infekcije telesnim izlučevinama, treba spomenuti i hemikalije poput sumporovodonika iz odvoda koje šire prepoznatljiv miris pokvarenih jaja i mogu izazvati glavobolje (Water Research).
Pojedini delovi stana mogu biti potencijalno neugodni ukoliko se redovno ne održavaju. Tako se u kanti za đubre širi truležni miris zapaljivih i otrovnih gasova, metana i amonijaka a mokra dlaka i izmet kućnih ljubimaca šire specifičan zadah iako nisu uvek toksični. Hrana u frižideru može biti otrovna, čak i smrtonosna kad joj prođe rok ali, na svu sreću, promenjen izgled namirnica i blag, ali uporan smrad, skreću pažnju na vreme.
Negde na dnu liste neugodnosti su vlažne cipele koje stvaraju miris znoja, bakterija i gljivica.
Neke opasnosti po zdravlje ljudi su skoro nevidljive, čak i ne mirišu neprijatno, ali su štetne. Boje i lakovi recimo. U njima se često nalaze opasna ispariva organska jedinjenja, poput toluena, koja isparavaju iz novog nameštaja ili zidova, tiho ugrožavajući zdravlje stanara (Building and Environment) kroz: polineuropatiju, cerebralne i kognitivne disfunkcije, otežan sluh i lezije mozga.
Iako nas greju radijatori, grejalice, kaljeve peći i, naročito, kamini, oni oslobađaju ugljen-monoksid i čađ, bez izraženog mirisa (Journal of Air Quality). Domovi koji imaju svoja ložišta tokom zimskih meseci postaju veliki zagađivači, naročito u urbanim sredinama. Mazut, ugalj i drveni briketi lošeg kvaliteta, sve su to opasnosti koje napadaju i ukućane i njihov komšiluk.
Često zaboravljamo, verovatno baš zbog toga što smo njima okruženi i upućeni na njih, na elektronske uređaje čije pregrevanje emituje mikročestice i suptilno i opasno ostavlja ozonski trag (Science of the Total Environment). Tu su i brojni plastični predmeti: nova plastika ispušta ftalate, endokrine disruptore bez primetnog mirisa. Ftalati su najčešće korišćeni kao omekšivači koji su uglavnom dodavani PVC plastici. Dovode do smanjene plodnosti pa čak i potpune neplodnosti kod muškaraca.
ČEMU PRIBEGAVAMO, A NIKAKO NE BISMO SMELI?
Mislimo da čistimo vazduh, ali nesvesno u sebe unosimo opasne otrove. Evo kako nas ova "rešenja" izdaju, šta izazivaju i zašto su opasna:
Mirisne sveće: Volimo njihovu toplinu, ali sagorevanje oslobađa čađ, benzen i toluen – kancerogene čestice koje izazivaju respiratorne probleme, glavobolje i dugoročno povećavaju rizik od raka pluća. Istraživanja EEA i Environmental Science & Technology (2020) pokazuju da parafinske sveće emituju do 10 µg/m³ ultrafinih čestica za jedan sat – dovoljno da izazovu kašalj ili alergije pri samo jednoj upotrebi, dok se učestalošću ovaj problem može i pogoršati.
Tamjan: Opušta nas, ali njegov dim sadrži PM2.5 i PAH (policiklični aromatični ugljovodonici, slični izduvnim gasovima), koji oštećuju pluća i povećavaju rizik od astme. Environmental Chemistry Letters navodi u analizi iz 2017. godine da 30 minuta paljenja tamjana premašuje WHO (Svetska zdravstvena organizacija) granice, izazivajući iritaciju očiju i grla. Opasnost dodatno raste u malim prostorijama.
Vejp: Moderna i bezazlena alternativa duvanskim cigaretama? Daleko od toga. Vejp ispušta više ultrafinih čestica (PM1) i formaldehida nego duvanske cigarete, izazivajući umor, pospanost, glavobolje i zavisnost zbog visokih nivoa nikotina, što potvrđuju studije Thorax Journal (2019) i Environmental Health Perspectives (2020). Uz sve to, PM2.5 u zatvorenoj prostoriji u kojoj se koristi vejp raste za 50% za samo 10 minuta (Thorax Journal, 2019).
Osveživači prostorija (štapići, ulja, raspršivači): Prskamo ih bez razmišljanja, ali ftalati i limonen stvaraju formaldehid, izazivajući alergije, hormonalne poremećaje i glavobolje. Indoor Air Journal (2015) navodi podatak o 20 µg/m³ VOC-a po upotrebi, čineći ovakve osveživače tihim otrovom koji, misleći da smo zadovoljni, unosimo direktno u pluća.
Sprejevi za tkanine: Da. I to postoji. Osvežavaju odeću i zavese, ali propelanti (butan) i hemikalije izazivaju astmu i respiratorne tegobe. Environmental Working Group naglašava da korišćenjem ovih sredstava rizik od astme kod dece raste za 30%.
Hemikalije za površine i podove: Sredstva za brisanje (npr. sa amonijakom) ispuštaju VOC, izazivajući iritaciju očiju, grla i dugoročno oštećenje jetre (Journal of Occupational Health, 2018). U Srbiji često koristimo jake formule bez ventilacije čime uvećavamo opasnost boravka u ovakvim prostorijama čak i kada nam se čini da je "miris čistog" protokom vremena postao manje intenzivan.
Hemikalije za odvode i sprejevi za odmašćivanje: Hlor i natrijum-hidroksid stvaraju trihalometane i hloramine – kancerogene gasove koji izazivaju glavobolje i oštećuju pluća (Environmental Research, 2021). U starim srpskim domovima sa lošim cevima, ovaj efekat je dodatno pojačan.
Uključivanje aspiratora: Iako nam pomaže da umanjimo intenzitet mirisa tokom kuvanja, po pravilu zaprljani filteri, koji takvi postanu jako brzo, šire bakterije i masnoću, izazivajući kašalj i alergije. Building and Environment u istraživanju iz 2019. godine kaže da efikasnost aspiratora pada i za 50%, što ga čini izuzetno nezdravim ako se ne čisti redovno.
Biljke u saksijama: Izazivaju alergije, astmu, sinusne infekcije i respiratorne tegobe kod osetljivih osoba. Journal of Allergy and Clinical Immunology (2021) pokazuje da 20% domova sa biljkama ima povišene alergene a vlažnost može podstaći razvoj bakterija poput Staphylococcusa.
Provetravanje: Prirodno je da često otvaramo prozore, ali, recimo u Beogradu time u naš već zagađen prostor dodatno unosimo PM10 (50 µg/m³, SEPA 2022), izazivajući upale sinusa i umor, što provetravanje čini lošim rešenjem, ne samo u prestonici, već u većini naseljenih mesta u Srbiji.
Mokar peškir na radijatoru: Suv vazduh u prostorima koji se greju radijatorima često pokušavamo učiniti vlažnijim na različite načine. Ponekad dodavanjem posuda sa vodom, a neretko sušenjem vlažne odeće tokom noći. Time vlažnost u domovima raste za 10–15%, podstičući buđ i respiratorne infekcije (Indoor Air), a tokom noći takođe utiče negativno i na kvalitet sna.
Cveće u vazi: Trula voda u vazi posle nekoliko dana može postati idealno leglo za bakterije poput Pseudomonas aeruginosa, što može izazvati upale očiju, kožne iritacije ili čak respiratorne probleme kod imunokompromitovanih. Prema Water Research (2018), ova bakterija brzo raste u stajaćoj vodi sa organskim materijalom, dostižući koncentracije od 10⁶ CFU/mL za 72 sata.
Kora pomorandže ili mandarine: Volimo njen citrusni miris, ali limonen iz sveže kore stvara formaldehid u kontaktu sa ozonom, izazivajući blage iritacije (Indoor Air Journal, 2015). Ako se zaboravi i osuši, privlači prašinu i plesan, povećavajući alergene (Journal of Applied Microbiology, 2019) što je samo privremeno osveženje sa skrivenom opasnošću.
Veš na sušilici: Ukoliko nemamo terasu, ili barem tokom zimskih dana, svi se poprilično obradujemo mirisu čistog veša sa sušilice. Omekšivači ispuštaju acetaldehid (5 µg/m³ po sušenju, Environmental Science, 2021), što može izazvati iritaciju očiju i kože.
Jeftini dezodoransi: Aluminijum i propelanti izazivaju iritacije i dugoročne neurotoksične efekte (Clinical Toxicology, 2019). U Srbiji ih koristimo bezbrižno, nesvesni da opasnosti rastu učestalošću, posebno ukoliko se zadržimo u blizini "naprskanog" prostora.
Nisu sva rešenja loša. Na primer, soda bikarbona neutrališe mirise bez ikakvih opasnosti, a kafa u zrnu u otvorenoj posudi može zamaskirati neprijatnosti, ali one ne čiste vazduh niti uklanjaju opasnosti. To su samo privremeni i nedovoljni saveznici.
Mirisne sveće: Volimo njihovu toplinu, ali sagorevanje oslobađa čađ, benzen i toluen – kancerogene čestice koje izazivaju respiratorne probleme, glavobolje i dugoročno povećavaju rizik od raka pluća. Istraživanja EEA i Environmental Science & Technology (2020) pokazuju da parafinske sveće emituju do 10 µg/m³ ultrafinih čestica za jedan sat – dovoljno da izazovu kašalj ili alergije pri samo jednoj upotrebi, dok se učestalošću ovaj problem može i pogoršati.
Tamjan: Opušta nas, ali njegov dim sadrži PM2.5 i PAH (policiklični aromatični ugljovodonici, slični izduvnim gasovima), koji oštećuju pluća i povećavaju rizik od astme. Environmental Chemistry Letters navodi u analizi iz 2017. godine da 30 minuta paljenja tamjana premašuje WHO (Svetska zdravstvena organizacija) granice, izazivajući iritaciju očiju i grla. Opasnost dodatno raste u malim prostorijama.
Vejp: Moderna i bezazlena alternativa duvanskim cigaretama? Daleko od toga. Vejp ispušta više ultrafinih čestica (PM1) i formaldehida nego duvanske cigarete, izazivajući umor, pospanost, glavobolje i zavisnost zbog visokih nivoa nikotina, što potvrđuju studije Thorax Journal (2019) i Environmental Health Perspectives (2020). Uz sve to, PM2.5 u zatvorenoj prostoriji u kojoj se koristi vejp raste za 50% za samo 10 minuta (Thorax Journal, 2019).
Osveživači prostorija (štapići, ulja, raspršivači): Prskamo ih bez razmišljanja, ali ftalati i limonen stvaraju formaldehid, izazivajući alergije, hormonalne poremećaje i glavobolje. Indoor Air Journal (2015) navodi podatak o 20 µg/m³ VOC-a po upotrebi, čineći ovakve osveživače tihim otrovom koji, misleći da smo zadovoljni, unosimo direktno u pluća.
Sprejevi za tkanine: Da. I to postoji. Osvežavaju odeću i zavese, ali propelanti (butan) i hemikalije izazivaju astmu i respiratorne tegobe. Environmental Working Group naglašava da korišćenjem ovih sredstava rizik od astme kod dece raste za 30%.
Hemikalije za površine i podove: Sredstva za brisanje (npr. sa amonijakom) ispuštaju VOC, izazivajući iritaciju očiju, grla i dugoročno oštećenje jetre (Journal of Occupational Health, 2018). U Srbiji često koristimo jake formule bez ventilacije čime uvećavamo opasnost boravka u ovakvim prostorijama čak i kada nam se čini da je "miris čistog" protokom vremena postao manje intenzivan.
Hemikalije za odvode i sprejevi za odmašćivanje: Hlor i natrijum-hidroksid stvaraju trihalometane i hloramine – kancerogene gasove koji izazivaju glavobolje i oštećuju pluća (Environmental Research, 2021). U starim srpskim domovima sa lošim cevima, ovaj efekat je dodatno pojačan.
Uključivanje aspiratora: Iako nam pomaže da umanjimo intenzitet mirisa tokom kuvanja, po pravilu zaprljani filteri, koji takvi postanu jako brzo, šire bakterije i masnoću, izazivajući kašalj i alergije. Building and Environment u istraživanju iz 2019. godine kaže da efikasnost aspiratora pada i za 50%, što ga čini izuzetno nezdravim ako se ne čisti redovno.
Biljke u saksijama: Izazivaju alergije, astmu, sinusne infekcije i respiratorne tegobe kod osetljivih osoba. Journal of Allergy and Clinical Immunology (2021) pokazuje da 20% domova sa biljkama ima povišene alergene a vlažnost može podstaći razvoj bakterija poput Staphylococcusa.
Provetravanje: Prirodno je da često otvaramo prozore, ali, recimo u Beogradu time u naš već zagađen prostor dodatno unosimo PM10 (50 µg/m³, SEPA 2022), izazivajući upale sinusa i umor, što provetravanje čini lošim rešenjem, ne samo u prestonici, već u većini naseljenih mesta u Srbiji.
Mokar peškir na radijatoru: Suv vazduh u prostorima koji se greju radijatorima često pokušavamo učiniti vlažnijim na različite načine. Ponekad dodavanjem posuda sa vodom, a neretko sušenjem vlažne odeće tokom noći. Time vlažnost u domovima raste za 10–15%, podstičući buđ i respiratorne infekcije (Indoor Air), a tokom noći takođe utiče negativno i na kvalitet sna.
Cveće u vazi: Trula voda u vazi posle nekoliko dana može postati idealno leglo za bakterije poput Pseudomonas aeruginosa, što može izazvati upale očiju, kožne iritacije ili čak respiratorne probleme kod imunokompromitovanih. Prema Water Research (2018), ova bakterija brzo raste u stajaćoj vodi sa organskim materijalom, dostižući koncentracije od 10⁶ CFU/mL za 72 sata.
Kora pomorandže ili mandarine: Volimo njen citrusni miris, ali limonen iz sveže kore stvara formaldehid u kontaktu sa ozonom, izazivajući blage iritacije (Indoor Air Journal, 2015). Ako se zaboravi i osuši, privlači prašinu i plesan, povećavajući alergene (Journal of Applied Microbiology, 2019) što je samo privremeno osveženje sa skrivenom opasnošću.
Veš na sušilici: Ukoliko nemamo terasu, ili barem tokom zimskih dana, svi se poprilično obradujemo mirisu čistog veša sa sušilice. Omekšivači ispuštaju acetaldehid (5 µg/m³ po sušenju, Environmental Science, 2021), što može izazvati iritaciju očiju i kože.
Jeftini dezodoransi: Aluminijum i propelanti izazivaju iritacije i dugoročne neurotoksične efekte (Clinical Toxicology, 2019). U Srbiji ih koristimo bezbrižno, nesvesni da opasnosti rastu učestalošću, posebno ukoliko se zadržimo u blizini "naprskanog" prostora.
Nisu sva rešenja loša. Na primer, soda bikarbona neutrališe mirise bez ikakvih opasnosti, a kafa u zrnu u otvorenoj posudi može zamaskirati neprijatnosti, ali one ne čiste vazduh niti uklanjaju opasnosti. To su samo privremeni i nedovoljni saveznici.
PRAVI ODGOVOR JE ČIST VAZDUH
Ova "rešenja" kojima nesvesno pribegavamo maskiraju ili pogoršavaju problem, ostavljajući nas izloženim nevidljivim opasnostima iz naših domova – od štetnih čestica i gasova do plesni i bakterija. Jedino prečišćivači vazduha potpuno eliminišu zagađenja, vraćajući zdravlje u svaki kutak prostorije. TherapyAir® iOn i TherapyAir® Smart, sa naprednim sistemima filtracije, nude rešenje skrojeno za stvarne pretnje.
TherapyAir® iOn, sa svojom petoslojnom filtracijom, uključujući HEPA filter i 1.236.000 negativnih jona po minutu, uklanja do 99,9% PM2.5 čestica nastalih usled kuvanja, plesni iz neprečišćenih klima uređaja i VOC-a poput toluena iz boja i plastike, istovremeno neutrališući mirise iz kante za đubre ili kanalizacije bez ikakvih dodatnih hemikalija.
TherapyAir® Smart sa emisijom od 5 miliona negativnih jona po cm³ po minutu, omogućava još snažnije pročišćavanje i pogodnost za veće prostorije i poslovne prostore, uz pametne senzore koji automatski prilagođavaju rad za tiho i efikasno uklanjanje ugljen-monoksida iz grejalica i ftalata iz plastičnih predmeta.
Dok uobičajene metode truju i zavaravaju, ovi uređaji osvešćuju i štite, pretvarajući vazduh u saveznika zdravlja. U zemlji gde je čist vazduh sve ređi, ovo nije samo izbor – to je nužnost. Vreme je da dišemo slobodno.
TherapyAir® iOn, sa svojom petoslojnom filtracijom, uključujući HEPA filter i 1.236.000 negativnih jona po minutu, uklanja do 99,9% PM2.5 čestica nastalih usled kuvanja, plesni iz neprečišćenih klima uređaja i VOC-a poput toluena iz boja i plastike, istovremeno neutrališući mirise iz kante za đubre ili kanalizacije bez ikakvih dodatnih hemikalija.
TherapyAir® Smart sa emisijom od 5 miliona negativnih jona po cm³ po minutu, omogućava još snažnije pročišćavanje i pogodnost za veće prostorije i poslovne prostore, uz pametne senzore koji automatski prilagođavaju rad za tiho i efikasno uklanjanje ugljen-monoksida iz grejalica i ftalata iz plastičnih predmeta.
Dok uobičajene metode truju i zavaravaju, ovi uređaji osvešćuju i štite, pretvarajući vazduh u saveznika zdravlja. U zemlji gde je čist vazduh sve ređi, ovo nije samo izbor – to je nužnost. Vreme je da dišemo slobodno.
