Zepter Blog
Voda predstavlja život, ali šta ako taj život postane smrtonosan? Vodena masa pokriva 71% Zemljine površine, od čega je 97,5% slana, a samo 2,5% slatka voda.
Od navedenih 2,5% slatke vode, najveći deo su glečeri i podzemne vode.
Reke i jezera čine svega 0,3% i to bi trebalo da je naše utočište, koje to odavno nije, prema National Geographic.
Danas je neophodno suočiti se sa problemom, sa zagađenjem koje preti da ugasi i tu poslednju kap nade.
Od navedenih 2,5% slatke vode, najveći deo su glečeri i podzemne vode.
Reke i jezera čine svega 0,3% i to bi trebalo da je naše utočište, koje to odavno nije, prema National Geographic.
Danas je neophodno suočiti se sa problemom, sa zagađenjem koje preti da ugasi i tu poslednju kap nade.
SVETSKE VODE: OKEANI U KANDŽAMA PLASTIKE
Ogromni i neukrotivi, okeani čine srce svetskih voda. Međutim, već decenijama, EKG nalaz naše planete pokazuje da to srce danas nije čisto.
Naime, između Havaja i Kalifornije, na sredini najvećeg okeana, pluta velika pacifička fleka smeća. Čini je čak 1,6 miliona kvadratnih kilometara otpada (izvor: Oceanic Society), što je površina dvostruko veća od Teksasa, dva i po puta veća od Francuske, tri puta veća od Španije!
Svake godine, 1,15 do 2,41 miliona tona plastike se sliva u okeane putem reka (izvor: Science Advances) i tako stvara smrtonosnu mrežu.
Ribe, koje gutaju mikroplastiku, guše se i truju, dok teški metali iz industrije vodu pretvaraju u tihi otrov. Na početku ovog procesa se nalaze naše društvo i civilizacija.
Naime, između Havaja i Kalifornije, na sredini najvećeg okeana, pluta velika pacifička fleka smeća. Čini je čak 1,6 miliona kvadratnih kilometara otpada (izvor: Oceanic Society), što je površina dvostruko veća od Teksasa, dva i po puta veća od Francuske, tri puta veća od Španije!
Svake godine, 1,15 do 2,41 miliona tona plastike se sliva u okeane putem reka (izvor: Science Advances) i tako stvara smrtonosnu mrežu.
Ribe, koje gutaju mikroplastiku, guše se i truju, dok teški metali iz industrije vodu pretvaraju u tihi otrov. Na početku ovog procesa se nalaze naše društvo i civilizacija.
SLATKA VODA: POSLEDNJA KAP POD OPSADOM
Šta ćemo onda sa onom kapljicom nade o kojoj smo govorili na početku, ako znamo sa kakvim problemom se suočavaju mora i okeani, odnosno voda koja nije pitka?.
Kako navode istraživanja UN-Water, u 2022. godini je 1,7 milijardi ljudi pilo vodu zagađenu fekalijama koje izazivaju tifus i dijareju koja ubija više od pola miliona ljudi godišnje.
Istovremeno, hemikalije kao arsen i nitrat cure u izvore. Tako je svaka kap postala opasnost.
Pitkoj vodi, kao osnovnoj potrebi, čak 2 milijarde ljudi nema siguran pristup, prema podacima WHO/UNICEF. Alarmantno je i upozoravajuće da će do 2030. godine, polovina sveta biti u opasnosti da ostane žedna.
Sa tim u vezi, otežavajuću okolnost predstavljaju i klimatske promene koje isušuju reke, dok zagađenje pretvara preostale izvore u otrovne.
Prema UN-Water, tokom 2022. godine, čak 115 miliona ljudi je pilo neobrađenu vodu iz jezera i potoka, a 2,2 milijarde se bori sa nesigurnim izvorima.
Ovo ne predstavlja samo krizu, ovo nažalost može biti - početak kraja.
Kako navode istraživanja UN-Water, u 2022. godini je 1,7 milijardi ljudi pilo vodu zagađenu fekalijama koje izazivaju tifus i dijareju koja ubija više od pola miliona ljudi godišnje.
Istovremeno, hemikalije kao arsen i nitrat cure u izvore. Tako je svaka kap postala opasnost.
Pitkoj vodi, kao osnovnoj potrebi, čak 2 milijarde ljudi nema siguran pristup, prema podacima WHO/UNICEF. Alarmantno je i upozoravajuće da će do 2030. godine, polovina sveta biti u opasnosti da ostane žedna.
Sa tim u vezi, otežavajuću okolnost predstavljaju i klimatske promene koje isušuju reke, dok zagađenje pretvara preostale izvore u otrovne.
Prema UN-Water, tokom 2022. godine, čak 115 miliona ljudi je pilo neobrađenu vodu iz jezera i potoka, a 2,2 milijarde se bori sa nesigurnim izvorima.
Ovo ne predstavlja samo krizu, ovo nažalost može biti - početak kraja.
FILTRIRANA I FLAŠIRANA VODA KAO LAŽNA NADA U BORBI ZA ČISTOĆU
Filtriranje obećava čistu vodu iz slavine kao tračak svetla u tami zagađenja.
Da li je to zaista tako?
Pre svega, filteri propuštaju mikroplastiku i organske otrove. Kao da to nije dovoljno, kada nam mediji i drugi izvori koje smatramo relevantnim garantuju da je voda bezbedna za piće, to se obično odnosi na analize koje se rade na izlazu iz postrojenja za preradu. Ali šta se dešava dalje?
Stare cevi, kao i dotrajale instalacije u zgradama, mogu narušiti njen kvalitet pre nego što stigne do naše čaše. Da li onda da počnemo sa kupovinom vode?
Flaširana voda prodaje se kao čisti spas – milijarde litara godišnje.
Pored toga što iscrpljuju izvore, retko se zapitamo gde i koliko dugo su te flaše stajale, onda ni ne razmišljamo da u svakom litru vreba 2,4 x 10⁵ čestica plastike, od čega je 90% smrtonosna, a nevidljiva nanoplastika, kako stoji u istraživanju Columbia University Study (2024).
Kako navodi sajt Our World in Data, u poslednjih 65 godina proizvodnja plastike uvećala se i do 200 puta, a 2015. godine je dostigla rekordni broj od 381 miliona tona godišnje.
Ovo je dovelo do toga da je plastika svuda oko nas i da je nemoguće da je ne udišemo, ne gutamo u vidu mikročestica iz vazduha, da je ne pijemo u vodi, ili ne jedemo u hrani.
Flaširana voda je posebno osetljiva kategorija, jer na mesečnom nivou mnogo košta, ljudi najčešće imaju osećaj da piju čistu i zdravu vodu koja im ničim ne može naškoditi. Ipak, istraživanja i saveti stručnjaka ne pokazuju da je to u potpunosti tačno.
Da li je to zaista tako?
Pre svega, filteri propuštaju mikroplastiku i organske otrove. Kao da to nije dovoljno, kada nam mediji i drugi izvori koje smatramo relevantnim garantuju da je voda bezbedna za piće, to se obično odnosi na analize koje se rade na izlazu iz postrojenja za preradu. Ali šta se dešava dalje?
Stare cevi, kao i dotrajale instalacije u zgradama, mogu narušiti njen kvalitet pre nego što stigne do naše čaše. Da li onda da počnemo sa kupovinom vode?
Flaširana voda prodaje se kao čisti spas – milijarde litara godišnje.
Pored toga što iscrpljuju izvore, retko se zapitamo gde i koliko dugo su te flaše stajale, onda ni ne razmišljamo da u svakom litru vreba 2,4 x 10⁵ čestica plastike, od čega je 90% smrtonosna, a nevidljiva nanoplastika, kako stoji u istraživanju Columbia University Study (2024).
Kako navodi sajt Our World in Data, u poslednjih 65 godina proizvodnja plastike uvećala se i do 200 puta, a 2015. godine je dostigla rekordni broj od 381 miliona tona godišnje.
Ovo je dovelo do toga da je plastika svuda oko nas i da je nemoguće da je ne udišemo, ne gutamo u vidu mikročestica iz vazduha, da je ne pijemo u vodi, ili ne jedemo u hrani.
Flaširana voda je posebno osetljiva kategorija, jer na mesečnom nivou mnogo košta, ljudi najčešće imaju osećaj da piju čistu i zdravu vodu koja im ničim ne može naškoditi. Ipak, istraživanja i saveti stručnjaka ne pokazuju da je to u potpunosti tačno.
I BAKTERIJE NAPADAJU
Flaširana voda može na razne načine biti štetna za vaš organizam i kontaminirana nepoželjnim česticama:
hemijskim jedinjenjima iz plastike (u vodu dospevaju ako je transport bio neadekvatan, ukoliko se plastika ne koristi na pravi ili propisani način, ili postoje ogrebotine, oštećenja)
i mikroplastikom (mikro i nanočestice plastike koje dospevaju u vodu tokom punjenja flaše, otpadaju sa čepa i zidova plastike tokom transporta ili nastaju oštećenjem same plastike).
Najveći deo plastike koja se koristi kod nas u prehrambenoj industriji nije visokog kvaliteta, a situacija nije dobra ni sa bakteriološke strane.
Flaše sa poklopcem koji se utisne, najštetnije su za zdravlje, jer su na njima opstajali sojevi bakterija koje su imune i na antibiotike, poput ešerihije koli.
Svetski priznati genetičar Miodrag Stojković naveo je da je njegov tim među prvima u svetu utvrdio štetnost hemijskih jedinjenja iz plastike po ljudski embrion, jer utiču na sterilitet. Ova jedinjenja utiču na gene koji se tiču ranog razvoja pluća, srca i srčanih zalizaka. Stojković je naglasio da su čestice mikroplastike pronađene i u kišnici, vodi sa česme.
Flaširana voda nije zdrava voda već plastični otrov, ni staklena ambalaža, koja nije ekološka, u kojoj voda često stoji duže nego što bi trebalo, nisu rešenje.
Tu je i vidljivi deo koji nas vraća na početak ovog smrtonosnog procesa – flaše iznova zagađuju okeane, a Velika pacifička fleka nije jedina, svoju "srčanu senku" imaju i svi ostali okeani.
Dolazimo do važnog pitanja - kako je u Srbiji?
hemijskim jedinjenjima iz plastike (u vodu dospevaju ako je transport bio neadekvatan, ukoliko se plastika ne koristi na pravi ili propisani način, ili postoje ogrebotine, oštećenja)
i mikroplastikom (mikro i nanočestice plastike koje dospevaju u vodu tokom punjenja flaše, otpadaju sa čepa i zidova plastike tokom transporta ili nastaju oštećenjem same plastike).
Najveći deo plastike koja se koristi kod nas u prehrambenoj industriji nije visokog kvaliteta, a situacija nije dobra ni sa bakteriološke strane.
Flaše sa poklopcem koji se utisne, najštetnije su za zdravlje, jer su na njima opstajali sojevi bakterija koje su imune i na antibiotike, poput ešerihije koli.
Svetski priznati genetičar Miodrag Stojković naveo je da je njegov tim među prvima u svetu utvrdio štetnost hemijskih jedinjenja iz plastike po ljudski embrion, jer utiču na sterilitet. Ova jedinjenja utiču na gene koji se tiču ranog razvoja pluća, srca i srčanih zalizaka. Stojković je naglasio da su čestice mikroplastike pronađene i u kišnici, vodi sa česme.
Flaširana voda nije zdrava voda već plastični otrov, ni staklena ambalaža, koja nije ekološka, u kojoj voda često stoji duže nego što bi trebalo, nisu rešenje.
Tu je i vidljivi deo koji nas vraća na početak ovog smrtonosnog procesa – flaše iznova zagađuju okeane, a Velika pacifička fleka nije jedina, svoju "srčanu senku" imaju i svi ostali okeani.
Dolazimo do važnog pitanja - kako je u Srbiji?
ODBRANA PREOSTALE VODE ZA PIĆE
Sa retkim pobedama i krupnim porazima, u Srbiji se vodi borba za očuvanje kvaliteta reka, potoka i jezera u koja se neprestano ispuštaju industrijske hemikalije i fekalije iz gradskih naselja. Širi se nepodnošljiv smrad otpada, tela uginulih riba i drugih životinja. Industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda - kroz upotrebu veštačkih đubriva i ostalih hemijskih jedinjenja predstavljaju najveće zagađivače.
Na alarmantnu situaciju ukazuje činjenica da, što se zagađenosti vode tiče (klasifikacija je od prve do četvrte) većina reka u Srbiji pripada drugoj i trećoj klasi, dok prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom.
U četvrtoj su „veoma zagađene vode". Podzemne vode, kao prirodni rezervoari pitke vode, nisu sigurne s obzirom da se otrovne materije iz zagađenih reka, dugim sistemom kanala produbljenih u zemlji, spuštaju do podzemnih voda.
Primeri najzagađenijih voda u Srbiji su kanal Dunav-Tisa-Dunav (naročito Veliki bački kanal), Tisa, Tamiš i Borska reka koja se uliva u Timok. Zagađujuće materije se iz Velikog bačkog kanala, više od šest decenija, prenose u Tisu. Azot i fosfor iz njegove vode Dunavom stižu do Crnog mora. Velika Morava, koja navodnjava najveći deo Srbije, je zagađena gvožđem, manganom i taninom i spada u treću kategoriju.
Na alarmantnu situaciju ukazuje činjenica da, što se zagađenosti vode tiče (klasifikacija je od prve do četvrte) većina reka u Srbiji pripada drugoj i trećoj klasi, dok prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom.
U četvrtoj su „veoma zagađene vode". Podzemne vode, kao prirodni rezervoari pitke vode, nisu sigurne s obzirom da se otrovne materije iz zagađenih reka, dugim sistemom kanala produbljenih u zemlji, spuštaju do podzemnih voda.
Primeri najzagađenijih voda u Srbiji su kanal Dunav-Tisa-Dunav (naročito Veliki bački kanal), Tisa, Tamiš i Borska reka koja se uliva u Timok. Zagađujuće materije se iz Velikog bačkog kanala, više od šest decenija, prenose u Tisu. Azot i fosfor iz njegove vode Dunavom stižu do Crnog mora. Velika Morava, koja navodnjava najveći deo Srbije, je zagađena gvožđem, manganom i taninom i spada u treću kategoriju.
SRBOKALIPSA DANAS
Borska reka je jedna od najzagađenijih srpskih i evropskih reka. U njoj više nema tragova života, a zbog velike zagađenosti ne pripada nijednoj klasi.
Apokaliptično je stanje i u dolini reke Pek, koja je dobila crvenu boju i u kojoj je došlo do pomora ribe, a usled trovanja otpadnim vodama iz Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor.
Pojedine vrednosti teških metala su uvećane i po više puta - pre svega bakra, mangana, gvožđa i sulfata. ”Divlje” i opštinske deponije uništavaju vodene tokove u značajnoj meri.
Na mnogim mestima površine reka Drine i Lim su bile potpuno pokrivene plastičnim flašama, gumama, kućnim aparatima i frižiderima. O razmerama ovog neverovatnog ekološkog užasa govori i to da je, u samo jednoj akciji, iz Potpećkog jezera na Limu uklonjeno više od 7.500 kubika plutajućeg otpada.
Procenat prečišćavanja otpadnih voda je ispod 10 odsto. Beograd ispušta svoje otpadne vode u Savu i Dunav, i jedina je prestonica u Evropi koja svoje otpadne vode ne prečišćava.
U prezagađenom Zrenjaninu, zbog velike količine arsena i drugih štetnih materija, voda se ne pije iz slavine više od 20 godina (2004).
Na državnom nivou, voda se koristi i od privrednih subjekata i od građana, nenamenski i rasipnički.
Apokaliptično je stanje i u dolini reke Pek, koja je dobila crvenu boju i u kojoj je došlo do pomora ribe, a usled trovanja otpadnim vodama iz Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor.
Pojedine vrednosti teških metala su uvećane i po više puta - pre svega bakra, mangana, gvožđa i sulfata. ”Divlje” i opštinske deponije uništavaju vodene tokove u značajnoj meri.
Na mnogim mestima površine reka Drine i Lim su bile potpuno pokrivene plastičnim flašama, gumama, kućnim aparatima i frižiderima. O razmerama ovog neverovatnog ekološkog užasa govori i to da je, u samo jednoj akciji, iz Potpećkog jezera na Limu uklonjeno više od 7.500 kubika plutajućeg otpada.
Procenat prečišćavanja otpadnih voda je ispod 10 odsto. Beograd ispušta svoje otpadne vode u Savu i Dunav, i jedina je prestonica u Evropi koja svoje otpadne vode ne prečišćava.
U prezagađenom Zrenjaninu, zbog velike količine arsena i drugih štetnih materija, voda se ne pije iz slavine više od 20 godina (2004).
Na državnom nivou, voda se koristi i od privrednih subjekata i od građana, nenamenski i rasipnički.
ZAKLJUČAK: KUDA DALJE?
Kakvu ćemo vodu piti u budućnosti? To zavisi od nivoa ekološke svesti svakog pojedinca, primene sistemske tehnologije, obrade i pročišćavanja otpadnih voda, kontrolisane primene agrotehničkih sredstava (pesticida), kontrolisanog i neškodljivog odlaganja svih kategorija otpada i planiranja aktivnosti i doslednog delovanja. Sve je to sa ciljem očuvanja i zaštite voda.
Dobra vest jeste da borba protiv ovog ogromnog problema, koji počinje od okeana zatrpanih plastikom, preko slatke vode pod opsadom fekalija i hemikalija, sve do flaširane vode koja nas truje nanoplastikom – nije izgubljena.
Dok nemarnost i industrija u Srbiji i celom svetu, nastavljaju da prljaju svaku kap, prvi korak ka rešenju leži u našim rukama: prečišćivači vode donose čistoću tamo gde je sve ostalo zakazalo, pretvarajući otrov u život. Voda nije samo potreba, ona je osnova svega i krajnje je vreme da je vratimo u njenu pravu, čistiju i zdraviju formu.
Dobra vest jeste da borba protiv ovog ogromnog problema, koji počinje od okeana zatrpanih plastikom, preko slatke vode pod opsadom fekalija i hemikalija, sve do flaširane vode koja nas truje nanoplastikom – nije izgubljena.
Dok nemarnost i industrija u Srbiji i celom svetu, nastavljaju da prljaju svaku kap, prvi korak ka rešenju leži u našim rukama: prečišćivači vode donose čistoću tamo gde je sve ostalo zakazalo, pretvarajući otrov u život. Voda nije samo potreba, ona je osnova svega i krajnje je vreme da je vratimo u njenu pravu, čistiju i zdraviju formu.
